Žena koja je zaražena Covid-19 virusom odlučila da kaže sve simptome koje je imala. Obavezno poslušajte šta je navela kao prvi simptom !!

Žena koja je zaražena Covid-19 virusom odlučila da kaže sve simptome koje je imala. Obavezno poslušajte šta je navela kao prvi simptom !!

dcjenjuje ozbiljnost ove situacije i enormno je opasno ukoliko se ne vodi racuna ama bas o svemu.

Ona nam je rekla da je prvo imala jaku grlobolju, a nakon toga i jako je boljela glava. Nije ni u najgorim snovima mogla da ocekuje da je pokupila ovaj virus. Isla je iz pravca Londona do Singapura, a tada nije ni sanjala da je vec pokupila virus koji hara svijetom i za koji nema lijeka vec nekoliko mjeseci. Ostala je sokirana kada je to saznala. Ona je to sve olako mislila te je sve prepisala umoru od putovanja koji je trajao 30 sati. Nije mogla da vjeruje kada je kasnije procitala da je umrlo dosta ljudi od te bolesti.

BEOGRAD,03.mart,2020. Institut za Virusologiju i vakcine Torlak. Ispitivanje testovi za korona virus, COVID-19 ,laboratorija ,zdravlje ,grip RAS foto oliver bunic

Jos jednom nam napominje da ni najbezazleniju situaciju ne shvatamo olako, vec odma da idemo da se pregledamo i da ne daj Boze neko od nas ima taj opaki virus.

…………………………………………………………………………………………………….

Evo koje sve osobine nasleđujemo od predaka i nemoguće ih je promeniti:

  1. Fobije

Uspomene mogu da se prenose s generacija na generaciju, ali ne u obliku u kojem smo navikli. Ovo je dokazala studija u kojoj su miševi trenirani da izbegavaju sve mirise slične mrisu trešnjinog cveta. Ovo je uticalo na DNK subjekata: deo DNK odgovaran za osetljivost na ovaj miris bio je aktivniji u spermatozoidima miševa-očeva. Kao rezultat, deca i unuci su bili veoma osetljivi na trešnjin miris i izbegavali su ga iako nisu imali pravi razlog za to. Eksperiment je pokazao da traumatično iskustvo utiče na DNK i ponašanje novih generacija. Naučnici smatraju da su rezultati ove studije važni za istraživanje fobija, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja. Možda vašstrah od paukova nije iracionalan kao što izgleda?

  1. Ekstrovertnost

Neke karakterne osobine stičemo s godinama, a neke su već zapisane u našoj DNK. Na primer, geni WSCD2 i PCDH15 povezani su sa ekstrovertnošću. Stoga, možda razlog što ste toliko društveni leži u vašim precima, a ne u činjenici da su vas roditelji upisivali u sve moguće vanškolske aktivnosti. Osim toga, postoji i genetska veza između ekstrovertnosti i poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.

  1. Smisao za humor

Neki ljudi veruju da je smisao za humor stečena osobina koja zavisi od okoline u kojoj osoba odrasta. Ali, tokom studije je otkriveno da ljudi sa kratkim alelima na genu 5-HTTLPR, pokazuju pozitivne reakcije i češće se smeju. Ljudi sa kratkim alelima su se češće smejali od osoba sa dužim alelima istog gena. Rezultati studije su potvrđeni i kada su u obzir uzete godine, pol, etnička pripadnost i simptomi depresije.

  1. Podložnost stresu

Neki ljudi su podložniji stresu, a ova osobina se prenosi sa roditelja na decu. Stručnjaci tvrde da ako je majka bila izložena stresu u trudnoći, njeno dete će biti podložnije stresu u životu. Štaviše, ako su roditelji bili pod stresom dugo pre nego što su dobili dete, postoji rizik da je hronični stres oštetio hromozome. Međutim, nema potrebe da paničite – promene zbog stresa na DNk mogu da se obrnu meditacijom i bihejvioralnom terapijom.

  1. Sklonost zavisnosti

Geni su 40-60% odgovorni za razvoj zavisnosti. Na primer, veza između zavisnost i gena D2 proučena je do detalja. D2 je tip dopaminskog receptora. Ljudi kod kojih ovi receptori ne rade dobro skloniji su uzimanju supstanci koje izazivaju zavisnost.